NP Kornati Ive graditelj suhozida

Zatekla sam ga u Vruljama na Velikom Kornatu negdje na razmeđu jeseni i zime. Gradio je kameni zid uokolo tamošnje kuće Javne ustanove Nacionalni park Kornati: visok u prosjeku metar i dvadeset, širok čak 65 centimetara, a kad bude dovršen, bit će ga stotinu i pet metara.

Javna ustanova NP Kornati je murterskog meštra Ivu Šikića Bažokića, toga najslikanijeg, a i najslikovitijeg lika svih regata tradicionalnih brodova koliko god ih ima na srednjem Jadranu - njegov crni leut "Bažokić" ima najslikovitiju posadu, a ne samo vlasnika i timunjera - angažirala upravo za podizanje kamenih zidova oko nekih objekata i uređaja u parku. Ive je, inače, meštar sto zanata: šta okom vidi, rukom napravi.

Uz to je i jedan od najpoznatijih murterskih dramskih amatera! Po struci bravar, brodski mehaničar, godinama se bavio bravarijom. "A onda je učinija nesritni rat, nije bilo posla u bravariji, ja otiša u rat, a vrata radione ostala otvorena pa kome je šta tribalo, uzeja je. Posli rata san počeja raditi u kamenu... ljudima se svidilo i sad najviše radim to", kazuje Ive, koji je u Murteru i Kornatima uzidao puno i eksterijera i interijera.

Njegovo ziđe prava su mala remek-djela, s čudesnim slogovima, s istakama, nišama za pitar ili ključ, hurijadama (ponistrica s dvije šipke kao rešetke i koso položenom donjom klupčicom) i humarima (fumarima, ali kako je svako f u Murteru h, onda je i fumar - humar...), pa i zidanim kućnim špaherima, angažiraju ga, kaže, pretežno ljudi "šta znadu šta oću":

- Ja sam meštar pipav, znam saziđati i razvaliti i opet ziđati iznova, ali takav sam i ne bi se minja. ‘Vo su stvari ke se ne radu za dan, ‘vi zidi ziđaju se da traju sto godin! Ja znan posložit kamen, a to je najvažnije. Još neki dečki ovo radu, ali ovako, baš samo u kamenu, tako radim samo ja. Nije lagan ti posal, ali meni je dobar jer nemam nikoga vrh sebe. Pa ja polako...

Kad je radio nekome zid, upravo u Kornatima, jedan je kamen prevalio deset puta preko ruku... Gleda ga Zagrepčanin pa kaže: "Kaj buš ga više stavil?... meni si dosadil!" "A ja ga neću stavit dok ja ne vidim da je dobro. Meni nije teško", kaže Ive.

Ive kamen ovdje u Kornatima obrađuje sve s malim čekićima, veliki alat ima kod kuće. Kaže, to je pretežno površinski kamen koji nađe uokolo, ne smije se puno dirati jer se lomi i puca, a onaj što je samo dvadeset centimetara u zemlji tvrd je ka banica! No, u Kornatima koristi samo ono što se nalazi uokolo tako da ne stvara rane u prostoru.

Uprava Nacionalnog parka angažirala ga je da podigne zidove i oko mjesta na kojima se nalaze kontejneri za smeće po koje dolazi specijalni brod Javne ustanove. Ive je smetišta pretvorio u prelijepa mala dvorišta, uz koja se sada s vanjske strane dade i sjediti na klupicama, u zidovima su male niše, neke i s pitarima, a našao je i uzidao čak i kamenje s rupom da ljudi mogu privezati brod kad donesu škovace.

- Bacu škovace, sedu na klupu i sve govoru "zer gut! zer gut!".

Ima jako lipih zidova satkanih u Kurnatima - kaziva Ive.
- To ti je sve bilo - kakvi je čovik bija. Isto ka šta je i brod isti ka gospodar. Od lipog, klesanog kamena građeni su palaci u Dubrovniku, ma dosta je i do Zlarina otić. Mi to nismo imali.

Naši ljudi su i kuće u Murteru, i u Modravama i u Kurnatima gradili tako kako su gradili, skromno - govori Ive Šikić, koji na tom planu sve više postaje kornatski kućni majstor. Zato ga je, napokon, angažirala i Javna ustanova NP Kornati. Pitam Ivu bi li se vrijedilo angažirati oko sanacije onih čuvenih i poznatih kornatskih zidova koji su dijelili obiteljske posjede i pašnjake.
- Kad sam počeo raditi u Nacionalnom parku, mislio sam da bi i to mogao biti jedan zadatak - vratiti zidove bar dokle oko seže. Ali, za to radit, tribaju dva-tri čovika s jedne, i dva-tri čovika s druge strane, teško je svaki čas prilaziti s jedne na drugu stranu.

Dosta je tih zidova palo, dio su srušile ovce, ali dio i ljudi koji znaju bit i gori neg ovce. Bija je na Kurnatima neki survival, neka ekipa je išla pokazati kako se može preživit u Kurnatima. Išli su pješke s kraja na kraj Kurnata i prid sobon vajali (povaljivali, op.p.) zidove... oni su ih dosta porušili.

Male kurnatske kuće
Ja iman u glavi našu staru kuću na Smokici, pa kuću naših rođaka, to su bile kućice "šest za četri", znam di je bija stol, kredenca, komin u sredini i svako nas je jutro budija dim. Baba je kuvala čaj, a špakera - nije bilo.
U tim je kućama u zidu bilo rupa i niša za držat bocu, a kad bi ko ima skanciju, tote su stale malo finije delikatese, ko je ima. Sad su i u Kurnate prodrle viseće kredence. Ja san sebi uzida kuhinjicu u Kurnate, u Smokici, a Mile Nenin mi je učinija vrata. Spreman se i popravit bunju šta je na toj strani Smokice.

Devetnaest tipova kornatskih zidova
Murterin i znanstvenik Sven Kulušić u svom je radu "Trag predaka u kamenu: suhozidi i ograde - obilježja gradnje ‘usuho' na jadranskom prostoru Hrvatske" ustanovio da postoji 19 pronađenih karakterističnih tipova "usuho" građenih zidova te da su na Kornatima zastupljene gotovo sve vrste.
Neki kažu da su zidovi Ive Šikića Bažokića previše lijepi i uredni za Kornate. No, često je tako: mora se poznavati ruka meštra! Možda će Ivini zidovi postati devetnaesta kornatska vrsta.

www.slobodnadalmacija.hr

GDJE PRISTATI